Najčešće pitanje posle cene agencije. I najčešća greška: budžet se određuje po tome koliko ne boli, a ne po tome koliko treba.

Zašto premali budžet ne daje ni odgovor

Reklamne platforme uče na osnovu događaja. Ako u toku nedelje dobiješ tri upita, sistem nema dovoljno podataka da zaključi kome da prikazuje reklamu. Kampanja ostane zauvek u fazi učenja i troši skuplje po rezultatu nego što bi trebalo.

To znači da sa premalim budžetom ne dobijaš ni loš rezultat. Dobijaš rezultat iz kojeg se ne može ništa zaključiti, pa ni odluka da li da nastaviš.

Kako se računa odozdo

Kreni od marže. Recimo da na proseku zarađuješ dvesta evra po prodaji. Spreman si da na dobijanje kupca potrošiš četvrtinu toga, dakle pedeset evra.

Zatim proceni koliko ti upita treba za jednu prodaju. Ako od pet ozbiljnih upita zatvoriš jedan, jedan upit sme da košta deset evra.

Onda odluči koliko prodaja mesečno hoćeš iz reklama. Ako je cilj deset, treba ti pedeset upita, a to je pet stotina evra mesečno samo na budžet. Ovo je gruba računica ali pokazuje logiku: budžet ne izmišljaš, izvodiš ga iz cilja.

Realan minimum

Za proizvođača sa skupljim proizvodom, ispod tri stotine evra mesečno teško se dolazi do zaključka. Između tri i osam stotina se dobija jasna slika. Preko toga se skalira ono što je već dokazano da radi.

Budžet nije trošak dok ne znaš cenu kupca. Tada postaje ulaganje sa poznatim prinosom.

Kako se deli budžet

• Hladna publika. Ljudi koji te ne znaju. Najveći deo, jer se odatle puni levak.
• Retargeting. Ljudi koji su te videli, ušli na sajt ili pisali. Manji deo budžeta, daleko najbolji rezultat po uloženom dinaru.
• Rezerva za testiranje. Uvek deo za nove kreative, jer ono što danas radi za dva meseca prestane.

Greška koja pojede budžet

Gašenje i paljenje kampanja svakih nekoliko dana. Svaki put kad promeniš nešto značajno, učenje kreće ispočetka i plaćaš ga ponovo. Ostavi kampanju da radi bar dve nedelje pre nego što donosiš sud.

Šta pratiti a šta ignorisati

Prati cenu upita, broj upita i broj zaključenih poslova. Ignoriši doseg, preglede i broj pratilaca. Prvo su brojevi koji se pretvaraju u novac, drugo su brojevi koji lepo izgledaju u izveštaju.

Kratko

Budžet se izvodi iz marže i cilja, ne iz osećaja. Ispod nekog praga ne dobijaš ni podatke, a bez podataka nema odluke.